Najbolje dijete za brzo mršavljenje
Najbolje dijete za brzo mršavljenje

Apetit je naš (ne)prijatelj

Većina dijeta se zasniva na smanjenom unosu hrane. Ipak, vrlo često apetit prevazilazi ono što nam dijeta nudi za obrok, te ponekad vrlo dobro dođe smanjiti taj apetit kako bi lakše „preživeli“ dijetu.

a

Da bi smo znali kako da smanjimo apetit, moramo da znamo kako apetit zapravo nastaje. Zašto uopšte mi imamo potrebu za hranom i šta sve utiče na naš apetit.

a4Bez apetita bismo umrli od gladi, ali stvarno. Da nemamo želju za hranom uvenuli bi u avitaminazama, krajnjoj anoreksiji i verovatno sepsi. Apetit ili želja za hranom je nešto što nas održava u životu nagonom da pojedemo nešto da se ne bi ugasili. Nemati želju za hranom je pogubnije po zdravlje (a i lepotu) nego imati preteranu želju za hranom.

Istina je da nam zaista „sve ide iz glave“, preciznije iz dela glave koji se nalazi u samom centru mozga – iz hipotalamusa. Hipotalamus nam „govori“ da li smo gladni ili nismo, a to procenjuje na osnovu informacija koje dobio iz želuca i creva, iz rezervi (masnog tkiva), ali i iz kore mozga i limbičkog sistema. Limbički sistem je deo mozga zadužen za emocije, pa bi tu negde mogli povezati osećaje sa apetitom, odnosno osećajem praznog želuca kad smo a1tužni ili napeti.

Apetit se smanjuje kad jedemo manje. Naime, spomenuti kompleksni sistem kontrole apetita mnogo je osetljiviji na smanjen unos hrane, nego na povećan unos hrane. Ovo za posledicu ima da će se apetit lako i brzo povećati ako ne jedemo dovoljno, ali ako jedemo previše ovo neće značajnije uticati na apetit odnosno mi nećemo biti manje gladni. Ovo je naravno potpuno suprotno od onoga što bi nama odgovaralo i za posledicu ima da smo tokom (nezdravih) dijeta sve gladniji i nervozniji. Smanjen unos hrane organizam vidi kako stanje stresa, jer ne zna kad će hrana i da li će hrana uopšte a3dolaziti, te prelazi u safe mode, usporava trošenje materija (metabolizam), pokušava da poveća unos (apetit) i čuva rezerve (masne naslage).

Da bi se izbegao ovakav efekat dijete, plan ishrane mora biti takav da obezbedi sve potrebne nutrijente kako organizam ne bi prepoznao novo stanje kao stres i kako se ne bi aktivirali mehanizmi preživljavanja koji nas konačno samo udaljavaju od cilja, tj mršavljenja.

Autor

dr Daniela Marić

Dr Daniela Marić ima 10 godina iskustva u nutricionizmu i suplementaciji. Pravljenjem personalizovane ishrane počela je 2001. godine inspirisana sopstvenom borbom sa viškom kg. Od onda bavi se dizajniranjem dijeta prema specifičnim potrebama klijenata. Planovi ishrane zasnovani su isključivo na naučnim saznanjima i istraživanjima, sa posebnim naglaskom na zdravu ishranu kao način života. Dr Marić porodično živi i radi u Novom Sadu.

Napišite komentar/odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *