Najbolje dijete za brzo mršavljenje
Najbolje dijete za brzo mršavljenje

Priča o mastima – loši momci

Imate rođaka koji ceo život jede slaninu i nije mu ništa? Ili ste možda i sami primer kako je priča o lošim mastima samo mit? Sledi priča o mastima kroz istoriju nutricionizma…

Jedna od prvih modernih dijeta bila je dijeta bez masti. Iako ovaj tip ishrane sad već pripada istoriji dijetetike, interesantno je koliko je njegov efekat i dan danas vidljiv.

Masti nose 2x više kalorija od šećera i belančevina – zato su i brz i efikasan put ka gojaznosti

Zabrinjavajuće je, ponekad,  koliko ljudi i dalje beže od masti, mada ni njima samima nije jasno zašto. Problem sa ovakvim stavom danas je u tome što su nam u eri proteinskih dijeta  zabranjeni i ugljeni hidrati (šećeri). I sad čovek jednostavno ne zna šta da jede osim da gricka krastavac i muči se sa suvim pilećim belim.

Namirnice bogate lošim mastima često su slatkiši.. ovo se lako zaboravi kad želimo da se počastimo nečim slatkim, a zapravo se počastimo nečim masnim…

 

 

 

 

 

 

 

Loš glas masti su dobile iz dva razloga. Naime, masti ranije nisu bile toliki problem sve dok ljudi nisu počeli da jedu obilnije i ukusnije obroke. A ukus je veoma često imao veze za mastima i to posebno hidrogenizovanim mastima (dobijenim termičkom obradom ulja). Pedesetih godina prošlog veka došlo je do neverovatnog porasta oboljenja srca i krvnih sudova, ali i tumora debelog creva, dojke, zatim dijabetesa i naravno gojaznosti. Analizom ishrane savremenog čoveka (u Severnoj Americi, gde drugo) došlo se do zaključka da je glavna razlika u ishrani ljudi sad i nekad zapravo u povećanoj konzumaciji masti. I konačno ideja o nemasnim dijetama je rođena, a masti su stavljene na stub srama u nadi da će u potpunosti biti izbrisane iz ljudske ishrane.

Istina je da malo slanine nije nikom naškodilo… samo nisu vam rekli koliko je to malo…

Problem u mastima je oduvek bio dvojak. Prvo, oksidacijom (lipidnom peroksidacijom) masti dolazi do stvaranja veoma otrovnih čestica koje ne samo da oštećuju zidove krvnih udova (u celom telu, ali uglavnom oko srca, u mozgu i bubrezima) već se sad sasvim jasno povezuju sa karcinomima i degenerativnim bolestima.

Drugi problem je kalorijska vrednost masti – one su duplo kaloričnije od ugljenih hidrata i proteina i zato je mnogo lakše uneti višak kalorija ako vam je hrana bogata mastima, nego ako ima pretežno ugljene hidrate.

 

Naravno nisu sve masti (rođene) jednake. Nije sve tako crno, tj belo… Neke masti imaju veoma pozitivne efekte na naš organizam a neke su nam neophodne da bi uopšte naš organizam funkcionisao….

Čitamo se dalje

Autor

dr Daniela Marić

Dr Daniela Marić ima 10 godina iskustva u nutricionizmu i suplementaciji. Pravljenjem personalizovane ishrane počela je 2001. godine inspirisana sopstvenom borbom sa viškom kg. Od onda bavi se dizajniranjem dijeta prema specifičnim potrebama klijenata. Planovi ishrane zasnovani su isključivo na naučnim saznanjima i istraživanjima, sa posebnim naglaskom na zdravu ishranu kao način života. Dr Marić porodično živi i radi u Novom Sadu.

Napišite komentar/odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *